Jedan od važnijih aspekata našeg rada čini antropološki pristup teatru, gde je čovek sa svojim iskustvenim potencijalima najvažnija figura i fokus našeg istraživanja. Iz ovog proizilazi naše angažovanje na polju humnitarnog rada. To pre svega podrazumeva rad sa kritičnim grupama (napuštenom decom, osobama sa dodatnim potrebama, licima pod starateljstvom), kao i saradnju sa pojedincima i grupama čije je to primarno interesovanje.
Ovaj rad je u osnovi radioničarski i bazira se na ostvarivanju što kvalitetnije i neposrednije komunikacije i angažovanju intuicije učesnika. Pozorišne tehnike i pozorišni izraz uopšte, su sredstvo za postizanje tog cilja, kao i sredstvo za uobližavanje i usmeravanje energije svakog učesnika. Sa druge strane, obzirom da je ljudsko iskustvo i njegova primena u pozorištu baza za naše istraživanje, iskustva ekstremnih situacija ljudi iz ovih grupa su posebno dragocena.
U ovakvom radu najvažniji su neposredan kontakt (koji pozorište kao izraz pruža) i poverenje koji u nekim slučajevima imaju i terapeutsku ulogu.
|